Usmena predanja kod Roma

Jasno je da plemenski starešine ne poznaju sve zakone od kojih je stastavljen Zakon. U većini slučajeva on se takođe očituje samo u običajima kojima se zaboravilo značenje ili su pak izgubili prvobitnu važnost.

 

Činjenica da su oni da su oni prenosili usmeno, I da ih nijedan pisani document nije zabeležio uveliko kvari njihovu prvobitnu čistoću. Bilo kako bilo, nikad ne valja zaboraviti da je Zakon kategoričan, nepobitan. Napokon, I danas to je važno, treba čuvati tajnu kojom je obavljen zakon. Romi su svesni vekovnog tabua koji im zabranjuje da gađovanima otkriju najveći deo svojih rituala.Pre nego uđemo u pojedinosti romskog života, potrebno je da razmotrimo problem usmene predaje I nedostatka pisma.

 

Svi Romi izričito navode : ,, Naš jezik se ne piše… To je naše prokletstvo”. Obično se Romi smatraju nepismenima. Ali biti nepismen ne znači biti I neutralan. Njihovo dešifrovanje sveta ne vrši se na papiru ili u knjigama: ono se vrši na samom tlu planete. Nepismen narod obično je sposoban da mnogo bolje od nas čita prirodne znakove, bilo da se radi o metereologiji, farmakologiji ili o gatanju.

 

 

(NIAR)

 

logo_cir

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*