04.09.2018. – DISKRIMINACIA THAJ PAŠE PUĆIMATA

MAŠKARTHEMUTNO JURSTIKANO RAMO

E principura e barabarimaske thaj e bi e diskriminacijake tang si phangle thaj ginavalen ane fundutne elementura e maškarthemutne hakajeske ane ljamija e manušikane hakajnege. O Maškarthemutno juristikano ramo savo tjavarharisavol pe manušikane hakaja fokusirilpes pe socijalno marginalizuime grupe thaj grupe pe save ni ćholpes sama thaj grupe save si crrdutne.

E Republika Srbija dija piri signatura pe but maškarthemutne dokumentura katar o aćhavipe diskriminacijako: Evropaki konvencija katar e manušikane hakaja, Maškarthemutno pakt katar e forutne thaj politikane hakaja, Maškarthemutno pakt katar e eliminacia sa djutenge rasne diskriminacijako, Konvencija kontra e diskriminacia ano sikljaripe (UNESCO)

Nacionalno juristikano ramo

O aćhimos e Republikako e Serbija, inćarel e decizia savasa eksplicitno ni mukelpes saikto forma e diskriminacijaki. Ano artikulo 21. iskirisavolpes kaj si savorre barabar angla o Aćhimos thaj krisi,  kaj si bimukli univarutni diskriminacia pe funda e rasaki, lingoski, nacionalno funda, kultura, ćhibke thaj ecetera.

E Rromenge dijape ano aćhimos e Serbijako dijape afirmativno akcia vaj majlaćhe pozitivna diskriminacia, sosa bi jekh grupa anelapes ane barabarutni pozicia avere forutnencar.

Varnanipe e situacijako

Diskriminacia ane edukacia

O krisi katar e funda e sistemoski sikljarimaski del kaj si sa e forutne e Republikaće e Serbijake jekhutne ano kerutnipe e hakajengo po sikljaripe thaj edukacia. Ni mukelpes te nakhadol e diskriminacia pe rasaki funda, nacionalno funda, ćhib vaj lingoske buća,

Lindimasa e Jekhutne akcione planesko e anglalimaske Rromenge sikljarimasko ane Serbia (2005 berš) putardo si o šajipe e rromenge inkluyijako ane sikljarimasko sistemo pe sa e nivelura.

Ano thavdipe e ćhavorrenge siklarimaske ane škola sikadon but bare administrativno pharimata, maj but ano dikhlipe e dokumentengo.

Varesave škole ane Republika Serbia organizin rromane klase. But si phare te djan ane angluni klasa le rromane chavorrenge save najsesa ane anglalsoklaki klasa, feri kaj ni djanen e serbikani ćhib.

Ulavdutno problemo si kaj but rromane cikne chavore djan ane specijalne skole.O ministerij e sikljarimasko bićhalda bute školenge kaj trubul te aven e ćhavorrenge danda , te avel rromano asistento vaj rromano prezentanto kana testirsavon e rromane cikne ćhavorre sar bi nakhavenapes e pharimata feri kaj e ćhavorre ni djanen serbikani ćhib. E Testuru ni bi trubula

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Томислав Јовановић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*