Romengiri nevimatangiri-informaciakiri agencia
KRITIKANO IRIPE
Fundutne informacije
E maškarthemutni dekada le rromengi miškoisarde katar o 2005-2015’’, e Serbia, Čehia, Slovakia, Kroatia thaj e Balgaria pe konferencia e bare raštrenge reprezenatntoncar ,,E Rroma ane buvli Evropa“-savi inćardili ko 2003 berš ane Budapesta, sava inćarda e lumijaki banka thaj o Putardo amalipe. Atoska iskirisajli e Deklaracia.
Line obligacia kaj lenge raštre ka durjaren e diskriminacia kaj nika mućen te avel bari diferenca maškar e barvale thaj e ćorre kaj ka len ane Dekada vi le Rromen save ka keren bući te anglalisaren e Rromani jekhori.
E Dekadasa vastarutnisarda o Maškarthemutno vasatarutnimasko kidipe save keren e delegacie e Dekadake rapštrenge,
E maškarthemutne partnerske organiyacie save inćarde e Dekada sesa: O Instituto e putarde amalimasko, e Lumijaki banka, e Evropaki komisija, o Program e anglalimasko e Kupate Nacijengo, UNICEF, OEBS.
Dešduj raštre save participirisarde ane Dekada sesa: e Albania, Bosna thaj Hercegovina, Balgaria, Kroatia, >Čehia, Ungaria. Makedonia, Monte Negro, Rumunia, Serbia, Slovakia thaj Espania. Saikto katar kala raštre anglalisarde o akciono plano e Dekadake savo definišisarel e reslimata thaj indikatura ane prioritetikane ljamije. E 13 raštra e Slovenia sas la dikhljarimasko status.
Dvanaest zemalja koje učestvuju u Dekadi su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slovačka i Španija. Svaka od ovih zemalja je razvila nacionalni Akcioni plan za Dekadu koji definiše ciljeve i indikatore u prioritetnim oblastima. Trinaesta zemlja, Slovenija, ima status posmatrača.
E Serbia dija sasto suporto pala e Platforma e rromenge inkluzijaće . E Serbia rodla katare Evropake institucie te denpes le rromenge trubutne love le Rromenge , te kerolpes kethani regionalno bući e Rromendje inkluzijake ano Paćam.
Atoska kana e rromani nacia ka del ane Evropaki inkluzia atoska e Evropa ka akhardol Anglalimasi Evropa thaj barabarimaski
Kado trubul te avel fundo le dekadake rromendje programesko.
Akademik Prof. Dr Bajram Haliti
