30.09.2018. – Politikani participacia thaj o prezentiripe

Maškarthemutno juristikano nivelo

O konzilo e Evropako, Organizacia e ervopake arakhaimaske thaj kethane bućake thaj e Evropaki unija ande varesave bićhalde vorbe ano phanglipe e politikane lipeimasko le Rromengo ( Principura thaj droma e laćharimaske situacijako le rromendjerako andar o 1999 berš, maripe kontra o Rasizmo thaj bi e tolerancia mamuj e Rromaandar o 1998 berš

O Комитетo e Ketnhanutne Nacijengo e rasake eliminacijako thaj diskriminacijako kadja vaćarda katar o manaj le rromengo te len lipe ano themutno djivdipe.

 Nacionalno juristikano ramo  

O krisi katar e paruvimata thaj pherimata e Kriseske katar e Alomata e etnosikane minoritetengo Ane Themutni kidutni e Republikaći e Srbijaki andar o 2006 .berš, ciknarda e alomasko cenzus pe 5%.

E politikane partije e etnosikane minoritetenge thaj e koalicione politikane partije e etnosikane minoritetenge len lipe ano ulavipe e mandatengo e mandatengo vi kana len maj crra katar e 5%.

Varnanipe e situacijako

E rroma aven pe ulavdutne problemura te aven ano themutno thaj politikano djivdipe. Telutno nivelo e sikljarimasko a varekaj vi e diskriminacia anel crra te aven prezentuime e Rroma pe sa e nivelura e rajimatange.

E Rromen si barabarutno hakaj sar sa aver te len lipe ano themutno djivdipe. Kado lel hakaj pe elekcia, alosar si sikavdutne trin problemura:

Kana si svato katar o politikano angažipe le Rromengo si sikavdutne trin problemura:

– biaktivipe e rromane partijengo ano vakti e alomatango;

– finansiripe e politikane partijengo thaj

– cikno nivelo e inklimasko e rromane jekhorako pe alomate

Si diskriminacia feri kaj ni dolpes le rromenge te prezentuinpes ane medija.

Politikane partije

O manglipe  e Rromengo te organizuinpes politikane ni dine nisave reslimata. Sebepora si but: naj politikani kultura,  manipulacija le rromane manušencar, cinipe e rromane votengo. Ane Serbia si registrime 31 politikane partije . E neve politikane formirime partije trubun te keren po vazdipe e politikane kulturako, te konstituišin o rromano sipo, thaj te vazden ane rromani nacija e minca kaj si e politika manajutno than kaj agorisavon sa e problemura, katar šaj kerolpes te ciknardol o ćorripe thaj te resljardol o politikano barabaripe.

Ane palutne berš pe Rroma ni ćholpes sama . Kana si ano pućipe e koalicija maškar e Rromenge thaj bi e rromenge partijengo as jekh gadjikani politikani partija ni kamol te del ane koalicija e rromane partjasa.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Priredio: Tomislav Jovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*