13.10.2018. – SOCIJALNO GARANTIPE THAJ SOCIJALNO ARAKHAIPE

MAŠKARTHEMUTNO JURISTIKANO RAMO

Maškarthemutno ramo an kaj ljamija keren e Karta katar e fundutne hakaja ano EU, Maškarthemutno pakt katar e ekonomikane, socijalno thaj kulturake hakaja. Maškarthemutni konvencija katar o ćhinavipe sa e formenge rasake diskriminacijako, Sigende ande si e krisimata katar o finansiripe e lokalne korkorevatsarutnego, thaj budžetikano sistemo save ane lokalne korrkore vastarutna arakhle vastuše te ćajljaren o socijalno arakhavipe e forutnengo.

Nacionalno juristikano ramo

O aćhimos e Serbijako si definišime barabar sa e forutne kaj si barabarutne ano kerutnipe e socijalne hakajengo

O akanutno sistemo le socijalne arakhavimasko startisarel po Krisi katar o socijalno arakhavipe thaj garantuipe te aven sar trubul socijalno arakhadutne e forutne.

Hakaja ano socijalno arakhaipe thaj socijalno garantuipe ano dikhlipe kal krisesko si:

– materijalno arakhaipe;

– dindipe e mažutimaske thaj o arakhaipe e dujtone personake;

– mažutipe te gatisavol bućake;

– mažutipe ano kher;

– djivesutno bešipe;

– thanardipe ane institucia vaj an aver familia;

– dinde butikerimata e socijalne bućendar;

– jekhutno xarno mažutipe.

Varnanipe e situacijako 

E djiakanutne aktivimata ane ljamija e arakhaimaski thaj e rromenge integracijako thavdle bi sistematikane thaj koordinirime pašimasko katar e ministerujumura thaj avera raštrake institucije thaj lokalne jekhora.

Našti kerolpes formulišipe thaj planiripe le rromengo feri kaj ni djangljolpes egzaktno gindo le rromengo ,ni djangljolpes o digri lenge ćorrimaskoindo, ni djangljolpe lenge skolaki struktura, sastimaski,

E Rroma keren 5% procentora katar o kidutno gindo le manušengo ane Serbija. Von si marginizime, si maj ćorre katar sa e manuša. 27% provcentura Roma si aktivne ekonomikane, a o biobućardipe si štar droma majbaro ane intrego populacia.

O ćorripe nakhadol pe generacije rromane. E stopa e mulene rromane ćhavorendji si maj terrni katar e 5 berš trin droma si maj bari katar o nacionalno proseko,

Numaj 5,6% e Rromengo ko 2003 berš line e nacionalno penzija. But Rroma si registrime si ane evidencija e Nacionalne institucijako e e arakhaimaske bućake , maj but kodoleske te kerutnisaren o hakaj pe funda te sikaven kaj naj bućardutne, a na te arakhen bući.

Socijalno mažutipe sar materijalno mažutipe line 80% ćorre rroma. 16% Rroma ni len khanći.

Naj oficijelne podatkura , varesave studije sikaven  kaj si rromane familije  savengo jekhutno

Prioritetura

– Trubul te ćerutnisavol so maj but te aven e Rroma phangle ano sistemo e socijalne arakhaimasko, trubul te lindol ulavdutni metodologija e kerutnimaske  e ,,socijalne kartako“e rromane jekhorako. E rodimata trubun te kerdonpes katar o lokalno nivelo sar bi definišinapes e trubuimate e rromane jekhorako, trubul te kerolpes po šajipe te arakhelpes bućiavere institucijencar save šajisaren te nakhaven e napi te arakhadol bući

– Trubul te angažinpes e Rroma te kreirisaren programura save tjavarharisavon pe lende, a ane lokalne jekhora kaj naj Rroma ekspertura trubul te angažinpes rromane asistentura.

СТРАТЕГИЈA

за унапређивање положаја Рома у Републици Србији

„Службени гласник РС”, број 27 од 21. априла 2009.

Приредио: Владимир Јакшић

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*