Author Archives: adminro

Vučić: O Filip Korać, laćho manuš e hekleresa?

O prezidento e Serbijako o Aleksandar Vučić ćhudla ajrat sar bi e ćaćikane komentara kaj o sikavdutno krisisaripe e krisutne politikako naj originalno, thaj kaj vi e anglutni rajipen bararda e krisutna e došalikane bućencar.   Tanjug   Read More »

Donald Trump, Patrick Shanahan, John Sullivan

O prezidento e SAD o Donald Tramp sikvda po twiter kaj e ,,but talentuimo” paruvutno e ministresko e arakhavutne institucijako o Patrik Šenahan katar o 1. Januar 2019 berš ka avel agorutno e bućako šefo e Pentagonesko, po than e ministresko Džimi Matisesko savo dija crrdipe pala e Tramposki pratsavutni te crdel e amerikaće trupe andar e Sirija.   AP ... Read More »

Numaj o aziri savo inćarel but bari butipen E Kataloncengo

Numaj o aziri savo inćarel but bari butipen E Kataloncengo thaj savo si ano laćharipe e Espanijake aćhimosa kaj šaj te agorisarel e kriza trujal kado da li e Katalonia trubul te uladol katar e Espania vaj trubul te aćhel lako bati, vakarda adjes e espanijako priemijero o Pedro Sančes.   AP Photo – Manu Fernandez Tanjug   Read More »

Dodik: Sar prbmnutne manuša trubu te da maužutipe

O prezidetutno e preidijumsko ano BiH o Milorad Dodik vakarda ajrat kaj si bahtalo kaj but institutcije e Republikaće e Srbijaće len lipe ane humanitarno akcia ,,e Kamlimasa e zurale ilencar”, savi inćardol ane Banjaluka.   3 videura Tejputno: MOD http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&&GalID=385327   Read More »

E Brnabić ane Banjaluka: Humanitarno akcija sikada pašipe e Serbijako thaj e RS

E Premijerka Srbijći e Ana Brnabić sikada ajrat bahtalipe kaj, sar sikavipe e uladutne konekcijengo maškar e Republika Serbia thaj Republika Srpska, kaj ljel ljipe pe tardicionalno humanitarni akcia ,, Kamlimasa e zurjale ilencar”, ane Banjaluka. Tanjug   Read More »

Stefanović: Vađe ka aven kontroverze trujal o gindo e lipeutnengo

O ministro e andrutne bućengo o Nebojša Stefanović vakarda kaj po araćutno protesto e opopzicijake batesko kontra o nasulimos sesa trujal e 5000 manuša, so si vakarel, realno moldi e Policijake vastarutnako e foroske Belgrado. 4 videura tejpeutno: Predrag Crvenković   Read More »

O Vučić: Vađe jekhvar nais e Dodikoske

O prezidento Aleksandar Vučić vakarda adjes kaj ane anglune 10 chon e bikinimasko paruvipe maškar e Serbia thaj e BiH barili 10,1 procento, thaj si 1,5 milijarda evra, ažukarindoj kaj pala jekh vaj duj berš šaj te avel dji ke duj milijarde.   7 videa tejpisarda: Marko Trošić   Tanjug Read More »

O Dačić nevo purano prezidento ano SPS

O Ivica Dačić pale si alosardo e prezidentoske ane Sociijalistikani partija e Serbijaki po adjesutno dešto jubilarno Kongreso kode partijako.   Tanjug Read More »

Regionalno inćaripe e evropake integracijengo e Srbijake thaj Balkanoske

O prezidento e Srbijako o Aleksandar Vučić sikada adjes pativ kaj e Rumunija, kana ka inkerel e prezidencija, kana ka prezentisarel e EU ane angluni upašin ano avutno berš, barai pativ ka del e e evropake integracijenge lunđarimaske e Serrbijake, suporto amare phuvjake aj vi e saste Zapadno Balkaneske.   Tanjug Read More »

Институт за европске студије Рома и истраживања против злочина човечности и међународног права одржао је свечану седницу поводом прве годишњице од оснивања. Седница је одржана у просторијама Српске краљевске академије научника и уметника (СКАНУ) у Београду, Нушићева 4, у среду, 20.12.2018. са почетком у 14 сати. На почетку присутнима се у име домаћина, Српске краљевске академије научника и уметника, обратио академик др Драган Дамјановић, председник. У свом поздравном излагању он је истакао да Срби и Роми вековима живе једни поред других на простору Србије још од времена Немањића, када их је мука свих прогоњених довела на Балкан где су појединци одлучили да поред староседеоца покушају да створе нови дом. Сарадња СКАНУ и Института за европске студије Рома и истраживања против злочина човечности и међународног права представља природну везу, на академском нивоу, интелектуалне елите два народа који вековима деле исту судбину. Уводну реч дао је проф. Др Бајрам Халити, председник Института за европске студије Рома и истраживања против злочина човечности и међународног права у којој је представио Институт и циљеве због којег је и основан. “Захваљујући догматском приступу, предубеђењима и предрасудама већи део цивилизације и даље гледа на Роме као на грађане другог реда, без права на једнакост са другим народима, са колективним нивооом образовања на веома ниском нивоу, на њих се гледа са подозрењем и од њих се склања као да су губави. Неретко је то став и државних институција на територијама где је већа концентрација Рома, гдее су изложени дискриминацији, сегрегацији и понегде и отвореној агресији од стране екстремних десних идеолошких елемената. Зато многи нису ни свесни бројности и квалитета ромских интелектуалаца и научних и академских радника, као што ни они, до скора, нису имали могућности, а ни идеја, на који начин да своје интелектуалне капацитете делом ставе у службу националних интереса Рома. Са друге стране због те и такве раслојености ромско питање је било лак плен за политичаре и лажне лидере и квази интелектуалце који су преко декларативног залагања за решавање националних проблема Рома прикупљали јефтине поене и градили личне каријере. Личне сујете, нетолеранција и ситно-сопственички интереси били су препрека обједињавању поменутих капацитета на бази јасно постављеног циља и кроз академска надограђивања на бази научно доказивих чињеница и тврдњи. Исти је случај и са “ромским покретом” који од 60-тих година прошлог века покушава да покрене са “мртве тачке” решавање елементарних проблема Рома у циљу дефинисања њиховог статуса у светској заједници.”, рекао је Халити. Он је дефинисао суштинске проблеме са којима се суочавају Роми као народ: нерешен статус на међународном плану, непризнавање од стране матичне државе Индије, лош социјални и друштвени статус, низак ниво колективног образовања и националне свести, непримењивање стандардизованог ромског језика и још увек непризнат Геноцид којем су били изложени у 2. светском рату. “ То су све питања за која, интелетуалци окупљени у нашем Институту желе да дају одговоре базиране на научним основама и да трасирају пут којим Роми треба да крену у своју националну еманципацију и хомогенизацију, изградњу свести и дефинисању корена.”, рекао је Халити. “Високи циљеви које је наш Институт поставио пред себе нас не плаше и свесни смо велике одговорности коју смо преузели али једноставно то је неко морао јер је положај Рома и у овом 21. веку катастрофалан и сам од себе се неће решити. После пола вела лутања и покушаја да се ствари покрену са “мртве тачке” мора се усвојити, на научној основи, нова стратегија за будућност, ромски покрет мора да се реформише и млади лидери треба да преузму имплементацију те стратегије како би се, једнога дана, Роми као аутхтони народ пореклом из Индије изједначили са свим другим народима на планети онако како нас је Бог створио”. Сви присутни су подржали предлог академика Драгана Дамјановића да ове две академске ин ституције у наредној 2019 организују научне симпозијуме на теме од интереса за српску и ромску популацију од историје Рома на Балкану, заједничке судбине и статуса Рома у међународној заједници. У свечаном делу седнице проф др. Бајрам Халити је уручио почасне докторате академику Драгану Дамјановићу и академику проф др Милутину Ђуричковићу, као и специјално Признање Института за европске студије Рома и истраживања против злочина човечности и међународног права, младој песникињи Драгани Ж. Николић.

O prezidento e Serbijako thaj o lideri e Serbikane anglimaske partijako o Aleksandar Vučić vakarda adjes kaj sam amen e Serbora bahtale numaj te lijam maksimalno, pa vi po pucipe e Kosovosko thajMetohijako, aj, vakarda , kado naj te avel šajutne, kaske ka avel o rajippen ane vast. Tanjug Read More »